Postoji nešto veoma pogrešno u načinu na koji Adventisti sedmog dana shvataju dva saveza. Postoji jedna osnovna zabluda koja leži u korenu svih grešaka. Većina se čvrsto drži ideje da se zakon nalazi u srcu oba saveza i da je u oba saveza fokus na zakonu. Ovo je daleko od istine koja je otkrivena u Božjoj reči. Istina je, da se Isus nalazi u srcu oba saveza i da je zapravo na Njemu fokus u oba saveza.
Lažni, pogrešni koncept glasi otprilike ovako: Bog je želeo da čovek drži Njegove zakone, stoga je zapovedio ljudima da ih drže, sa obećanjem da, ako ih budu držali, On će ih blagosloviti i dati im večni život. Međutim, ljudi nisu ispunili svoj deo dogovora tako da im je Bog obećao da će im dati novi savez, koji realno nije novi savez, već zapravo stari savez. Jedina razlika je u tome što Bog sada pokazuje svoju ljubav jasnije, predajući Svog Sina da umre, tako da će sada oni koji odgovore na tu ljubav, iz zahvalnosti držati zakon, i stoga biti učesnici saveza.
Vidite, sav fokus je na zakonu, zakon je cilj, zakon je svrha oba saveza. Zakon je stvar od najvećeg značaja. Ovo je pogrešno na mnogo načina. Može li bilo koja poštena, iskrena i nepristrasna osoba pročitati Novi savez i zaista doći do ovakvog zaključka?
Zapazite takođe, da je u ovom učenju, jedina razlika Isusov dolazak, ono što je On učio i demonstrirao Svojom smrću. Isus nije doneo veću silu, Isus nije doneo novi život, Isus nije doneo novo rođenje, Isus nije doneo Božje carstvo, Isus nije doneo novi savez, zato što su (prema ovom učenju), sve ove stvari bile VEĆ DOSTUPNE tokom vremena Starog saveza, pre nego što je Isus došao. Ovo je jako daleko od istine.
Ali ovo je biblijska istina: Savez je Božje stanje pod kojim On uspostavlja odnos sa svojim narodom. Ovo je uvek bio problem između Boga i čoveka – oštećen odnos. Pod Starim savezom, Bog je predstavio zakon kao način na je čovek mogao da se poveže sa Bogom. Ovo je bilo privremeno sredstvo pomoću koga je čovek mogao pristupiti Bogu i tražiti Njegove blagoslove. Ovakav odnos nije mogao ponuditi spasenje, to nije bio porodičan odnos Oca i njegove dece, već je to bio odnos sluga i robova koji se bave svojim gospodarem. Taj sistem nikada nije mogao da ostvari pomirenje sa Bogom, već je Bog ušao u ovaj odnos sa čovekom kao privremeno sredstvo, kao sredstvo delimičnog odnosa sa Svojim narodom. To nije bilo nešto najbolje, ali je to predstavljalo najbolji način da se nešto uradi, dok ne dođe realnost.
Postoji samo JEDAN put pomirenja sa Bogom i to kroz dar koji je Bog obezbedio. Zakon ili stari Savez je bio dat da bi ljudi mogli da spoznaju svoju sopstvenu bespomoćnost i svoju potrebu za Božjim životom. To je trebalo da usmeri ljude na Hrista.
Stari savez nije predstavljao realnost, nije predstavljao istinu. Bio je ilustracija istinskog saveza koji je trebalo da bude uspostavljen Isusovim dolaskom. To je bilo sredstvo poučavanja, koje je trebalo da ukaže na uzvišeniju realnost. Ta realnost nije bila zakon. Ta realnost je bio Isus Hrist. Zakon je samo predstavljao sredstvo koje je ukazivalo na Hrista. To je ono što je Isaija jasno izjavio:
„Ja, Gospod, pozvao sam te u pravdi i čvrsto sam te za ruku uzeo. Čuvaću te i postaviću te da budeš savez narodu i svetlost narodima“ (Isaija 42:6).
Isus je Božji savez. Isus predstavlja način za obnavljanje prekinutog odnosa između Boga i Njegovog naroda. Kada primimo Hrista odnos je obnovljen i ne zavisi od držanja zakona, već zavisi od primanja Hrista. Ne radi se o legalizmu, već o Hristu, našoj Pravednosti. Nije cilj da se drži zakon, već da se obnovi odnos sa Bogom. O tome se radi.
Kada smo u Hristu mi živimo u skladu sa zakonom, ali to nije fokus saveza. Mi živimo u skladu sa zakonom zato što je zakon dobar i Bog je dobar i Hristov život u nama je dobar. Držanje zakona samo predstavlja posledicu života koji posedujemo, to nije cilj tog života. Sada kada imamo Hrista pronašli smo cilj, pronašli smo svrhu, pronašli smo značenje. Isus je put, istina i život, a ne zakon.
„Jer Zakon je bio dat preko Mojsija; blagodat i istina došle su kroz Isusa Hrista“ (Jovan 1:17).
Nadam se da će oni koji budu ovo čitali, shvatiti da ne govorim da zakon nije dobar, ja ne govorim da je zakon ukinut. Već naglašavam da zakon ne predstavlja problem. Problem je čovekov odnos sa Bogom, i Isus predstavlja način na koji se taj odnos uspostavlja, a ne zakon. To je poenta moje priče. Zakon ne pripada tamo gde smo ga mi postavili, tu pripada samo Hrist.
