„Jer zakon Duha života u Hristu Isusu oslobodio me je zakona greha i smrti.“ (Rimljanima 8:2)
Ovaj stih sadrži ključ za razumevanje istinske prirode pravednosti i kako ona deluje u verniku. Kako bismo razumeli šta to znači, treba da razumemo da Pavle govori o tri različita zakona u poslanici Rimljanima.
1. Pre svega, postoji zakon Deset zapovesti
2. Drugo, postoji zakon greha i smrti
3. Treće, postoji zakon Duha života
Pavle govori o zakonu Deset zapovesti u sledećim stihovima:
„Dakle, šta ćemo reći? Da li je Zakon greh? Nipošto! Ali nikada ne bih shvatio šta je greh da nije bilo Zakona. I ne bih shvatio šta je požuda da Zakon nije rekao: „Ne poželi!” (Rimljanima 7:7)
„Tako, dakle, Zakon je svet, i propis je svet i pravedan i dobar.“ (Rimljanima 7:12)
„Jer znamo da je Zakon duhovan, a ja sam telesan, prodat u ropstvo grehu.“ (Rimljanima 7:14)
„Po svom unutrašnjem čoveku zaista uživam u Božjem zakonu.“ (Rimljanima 7:22)
Ovi stihovi govore o Deset zapovesti i oni nam pokazuju nekoliko stvari:
1. Da su Deset zapovesti svete, pravedne i dobre
2. Da nam Deset zapovesti otkrivaju da smo grešnici
3. Zakon Deset zapovesti je duhovan, a mi smo prirodno telesni i robovi greha
4. Pavle se nalazio u stanju u kome je uživao u zakonu Deset zapovesti
Sve ovo pokazuje da su zapovesti veoma dobre, ali sledeći stih otkriva da postoji problem:
„Nalazim, dakle, ovaj zakon u sebi: kad želim da činim dobro, u meni je zlo. Po svom unutrašnjem čoveku zaista uživam u Božjem zakonu, ali u svojim udovima vidim drugi zakon koji ratuje protiv zakona mog uma i zarobljava me zakonom greha koji je u mojim udovima.“ (Rimljanima 7:21-23)
Pavle sada govori o drugom zakonu. Ovaj zakon nije pravni zakon, to nije zakon zapisan rečima ili zakon koji zahteva neki vladajući autoritet. Kako ovaj zakon funkcioniše? Funkcioniše na sledeći način: Kada Pavle želi da čini dobro, prisiljen je da čini zlo. Ovaj zakon je jači od Pavlove želje da bude poslušan Božjim zapovestima i Pavla čini robom greha. On ukazuje na ovaj zakon kao na, „zakon greha koji je u mojim udovima (telu).“
Možemo prepoznati da su ovo dve različite vrste zakona. Jedan zakon je legalni, pravni, a drugi je prirodni zakon. Pravni zakon predstavlja pravilo ili skup pravila koje je načinio vladajući autoritet. Deset zapovesti su pravni zakoni. One upućuju ljude da nešto čine, a onda osoba koja ih čuje mora da odgovori na njih. Ta osoba mora da odluči, ili da ih posluša ili da ih ne posluša. Na pojedincu je da odluči da li će da bude poslušan zapovestima ili ne. Kada god se bavimo pravnim zakonom, uvek postoje kazne. Ako je osoba poslušna biće nagrađena, ako nije poslušna, tu su kazne. Vladajući autoritet odlučuje o kaznama i nagradama.
Sa druge strane, prirodni zakon je nešto što je ugrađeno u prirodu. Kada govorimo o prirodnim zakonima, mislimo na zakone kao što je zakon gravitacije, zakoni kretanja, zakon posledice. To nije ista vrsta zakona kao pravni zakon i ne funkcioniše na isti način. U prirodnom zakonu ne postoje zapovesti koje kažu „uradi ovo „ ili „uradi ono“, koje postavlja vladajući autoritet, niti postoje kazne i nagrade. Prirodni zakon je prirodno ugrađeno načelo koje uvek proizvodi isti rezultat. Zove se zakon, zato što uvek proizvodi isti rezultat. Ako govorimo, na primer, o zakonu gravitacije, zove se zakon, zato što svaki put kada bacimo nešto u vazduh, ono pada na zemlju. Ovo se dešava apsolutno svaki put. Zato se na to ukazuje kao na zakon.
Kada Pavle kaže, „Nalazim dakle ovaj zakon u sebi: kada želim da činim dobro u meni je zlo,“ on ukazuje na prirodni zakon. On ne kaže da mu je neko dao pravilo da uvek mora da čini zlo. On kaže da postoji načelo ugrađeno u njegovo biće koje funkcioniše na sledeći način: Kada god je poželeo da čini dobro, to ga je nateralo da čini zlo, i kada god je pokušavao da izbegne zlo, zatekao je sebe kako upravo čini zlo. Ovom načelu se Pavle nije mogao odupreti, i zato ukazuje na njega kao na zakon: Nešto što uvek funkcioniše na isti način.
Zakon greha u čoveku je jači od naloga iz Deset zapovesti
Dakle, prvi zakon Deset zapovesti predstavlja legalni zakon. Drugi zakon je zakon greha i to je prirodni zakon.
Koji od ova dva je snažniji zakon? Evo šta Pavle kaže:
„Jer ono što je Zakonu bilo nemoguće, u čemu je bio slab zbog tela, to je Bog učinio, poslavši svog Sina u obličju grešnog tela, i što se tiče greha osudio greh u telu.“ (Rimljanima 8:3)
Pavle kaže da je zakon (Deset zapovesti) bio SLAB zbog tela. Na koji način je zakon bio „slab?“ Zakon je bio slab zbog toga što nije mogao da proizvede pravednost. Nije mogao da pobedi greh i zbog toga što se bavio grešnim telom (telesnim umom). Postoji zakon u telesnom umu (grešnom telu) koji se zove „zakon greha“, i kada je reč o bavljenju grešnim telom, zakon greha je snažniji od Deset zapovesti. Deset zapovesti zahtevaju dobro ponašanje, ali zakon greha prisiljava pojedinca da čini zlo. On se ne može suprotstaviti ovom zakonu i on je rob gospodara koji se zove „greh.“ Stoga, Deset zapovesti ne mogu rešiti problem greha. Prirodni zakon je UVEK jači od pravnog zakona. Pravni zakon može zahtevati i pretiti, ali prirodni zakon dolazi iznutra i prirodno ispunjava svoje zahteve. Prirodni zakon je u skladu sa instinktima i prirodom, tako da je automatski ispunjen. Dakle, mora postojati nešto više od pravnog zakona, da bi se rešio problem greha.
Zakon Duha života je jači od zakona greha
Hvala Bogu što je obezbedio takvo rešenje. Apostol objašnjava zakon koji Bog upotrebljava da reši problem. On kaže:
„Jer zakon Duha života u Hristu Isusu oslobodio me je zakona greha i smrti.“ (Rimljanima 8:2)
Ovo je predivna istina jevanđelja. Bog nam je u Hristu Isusu dao drugi prirodni zakon kako bi poništio prvi prirodni zakon greha. Ovaj treći zakon se zove „zakon Duha života.“
Kakav je ovo zakon? Da li je to pravni ili prirodni zakon?
Već smo videli da pravni zakon ne može da porazi prirodni zakon tako da zapovesti ne mogu da pobede ovaj zakon greha. Stoga, ako Bog želi da uspostavi drugi zakon, da bi pobedio zakon greha, onda On mora da upotrebi drugi prirodni zakon. Pravni zakon nije mogao da učini ono što je zahtevao jer je telesnost poništila njegov autoritet. Bio je „slab zbog tela.“ Ali Bog je poslao Svog Sina u grešnom telu i porazio zakon greha u telu.
Kako je On to uradio? On je to uradio tako što je uveo novi zakon u isto telo. To je bio „zakon Duha života.“ Kroz svog Duha, Bog je usadio drugo načelo u grešno ljudsko telo koje prirodno voli da čini dobro. Načelo koje uživa da ispunjava Božju volju.
Zakon greha funkcioniše na sledeći način: Moja telesna priroda voli greh, tako da, kada želim da činim dobro, uvek činim zlo. Zakon Duha funkcioniše na sledeći način: Moja nova priroda voli dobro, tako da kada se prikaže zlo ja uvek činim ono što je dobro.
Zapazimo da je ovaj treći zakon, „zakon Duha života“, prirodan zakon kao što je to i zakon greha. Ne postoji prirodni zakon čije funkcionisanje zavisi od uputstava i pravila. Prirodni zakoni imaju ugrađenu silu, i sva uputstva i pravila u univerzumu ne mogu oboriti prirodne zakone. Na primer, najveći autoritet na svetu može stati na obalu mora i zapovediti talasima da prestanu da talasaju, ali oni će ga ignorisati i nastaviti da rade ono što im njihova priroda nalaže. Možemo pomisliti da je to previše težak zadatak, pa neka onda isti autoritet uzme pero baci ga u vazduh i zapovedi mu da ne padne na zemlju, pa neka vidi da li će imati više uspeha. Videli smo, nije moguće zaustaviti ili oboriti prirodne zakone pomoću pravnog zakona. Zato sva pravila na svetu ne mogu sprečiti grešnika da počini greh, zato što je zakon greha prirodni zakon u grešniku i potrebno mu je nešto više od pravnog zakona da ga nadvlada.
Zakon Duha proizvodi pravednost nezavisno od Deset zapovesti
Dakle, zakon Duha života nije zavistan od pravnog zakona ili od pisanih pravila. Zakon Duha života funkcioniše, on proizvodi pravednost, zato što je Isus usadio sam Božji um, sam pravedni Božji život u prirodu verujućeg hrišćanina. On ovo čini tako što daje svoj sopstveni Duh, svoj sopstveni život, svoju sopstvenu Božansku prirodu sa njenom sklonošću da uvek čini dobro. Ovaj usađeni život proizvodi plodove samog Božjeg života, ne zbog pravnog zakona, već zato što je to instinktivno ponašanje koje je prirodno sastavni deo Hristove prirode.
Ovo je ključna tačka u velikoj istini o Hristu, našoj pravednosti. Oni koji su orijentisani prema zakonu kažu: „mi ne možemo biti pravedni osim ukoliko držimo zakon.“ Oni prihvataju da nam je potreban Hrist da bismo bili pravedni, oni čak kažu da nam je potrebna Hristova snaga, ali oni ne mogu napustiti pravni zakon. Oni kažu da nam je potreban zakon da bismo znali šta je ispravno a šta pogrešno, a onda moramo da odgovorimo na zakon i da tražimo od Hrista da nam pomogne da ga držimo. Ali istina je sledeća: Bog nam je dao sam život Svog Sina!! O, slava Bogu za takvo spasenje! On je učinio da postanemo deo Njega, i na taj način, silom Svog Duha, usadio je svoju sopstvenu prirodu u nas.
Bez suprostavljanja Božjim zapovestima
Dakle, mi smo pravedni bez zakona (Rimljanima 3:21), tj. bez pravnog zakona ili Deset zapovesti. Zakon Duha života, prirodni zakon pravednosti, ispunjava naše živote dobrim delima, sa Hristovom ljubavlju i nesebičnošću, bez pravnog zakona. Ovo je pravednost koja se ne SUPROSTAVLJA pravnom zakonu Deset Zapovesti zato što su same zapovesti dobre. Ali ne zavisi od zapovesti da li će zakon Duha biti ispunjen. Deset zapovesti i dalje služe kao merilo za to da li osoba ima Božjeg Duha u sebi. I dalje služi kao staratelj koji dovodi grešnike Hristu, ali nije neophodan kao upravljačka sila u životu hrišćanina. Hrišćanima upravlja zakon koji je daleko efikasniji od deset pravila, zakon koji je daleko superiorniji od bilo čega što je ikada bilo zapisano na kamenu; njima upravlja živi Duh Samog Boga.
Ova istina je prikazana u sledećim stihovima:
„I ako biste skrenuli nadesno ili nalevo, vaše će uši čuti kako se za vama govori: To je put, idite njim.” (Isaija 30:21)
„Ali duhovni čovek pravilno prosuđuje sve, a njega niko ne može pravilno prosuditi. Jer ko je upoznao Gospodnji um, da bi ga nečem poučio? A mi imamo Hristov um.“ (1. Korinćanima 2:15-16)
„A što se vas tiče, pomazanje koje ste primili od njega ostaje u vama, i niko ne treba da vas poučava, nego vas pomazanje od njega uči o svemu – a ono je istinito i nije laž – i kao što vas je ono poučilo, ostanite u njemu.“ (1. Jovanova 2:27)
Ovi stihovi su zapanjujući. Za većinu previše zapanjujući da bi poverovali. Čitajte ih pažljivo i razmotrite ono što piše. Hrišćanin ima privilegiju da ga lično i intimno vodi i usmerava Isus Hrist. Ne samo da on ima Hristov um, već je i vođen Hristovim Duhom. Ovo je daleko efikasniji način da se proizvede pravednost nego što su to Deset zapovesti gde osoba mora do odgovori na uputstva spolja. U ovom Hristovom sistemu, čovek čini ono što je ispravno zato što to zaista želi, iznutra, iz svoje sopstvene prirode (Hrist živi u toj osobi).
Ovo je istinita poruka o pravednosti verom. Pravedni život je u potpunosti dar od Boga. On se daje onima koji će verovati u Hrista Isusa i koji će Mu se u potpunosti predati. Oni koji su zakonski orijentisani ne mogu da prihvate da pravednost može biti data tako potpuno i efikasno kao dar. Oni smatraju da mi treba da odigramo svoju ulogu u svemu tome, da se moramo obratiti zakonu i odgovoriti na njega kako bismo bili pravedni. Zato oni insistiraju na tome da zakon mora upravljati nama. Ali spasenje je BESPLATAN Božji DAR u Hristu. To je u potpunosti Božji dar. Sve što mi možemo je da verujemo u Hrista. Sve ostalo je dar. Ako ovo nije tako onda bi čovek imao da da svoj doprinos, a onda to ne bi u potpunosti bilo Hristovo delo, to ne bi u potpunosti bio dar milosti.
Neka nam naš Otac na nebu pomogne da ovo razumemo.
