Svako ko teži da zadobije pravednost mora otići kod Boga da bi je dobio. Jedini način kako je možemo zadobiti je kao dar od Boga. Onaj ko je traži na bilo koji drugi način istrošiće se i neće postići ništa. Ovo su Jevreji kao nacija radili.
Rimljanima 9:30-32 kaže: „Dakle, šta ćemo reći? Da su neznabošci, koji ne slediše pravednost, dostigli pravednost, pravednost koja je od vere. A Izrael, koji je sledio Zakon pravednosti, nije uspeo da postigne svrhu tog Zakona. Zašto? Zato što ga nije tražio verom, nego delima. Spotakli su se na „kamen spoticanja.”
Ko se trudio više od Izraela? Biblija kaže da su „sledili pravednost.“ Tražili su je i danju i noću ali ipak nikada nisu uspeli da je zadobiju. Ali tu su i neznabošci. Da li oni traže pravednost? Uopšte ne, ali oni slušaju jevanđelje i šta rade? Oni poveruju i istog trenutka su pronašli ono što Jevreji teškim naporima nisu pronašli. Vera i samo vera obezbeđuje blagoslove pravednosti. Moramo naučiti da nam sve naše dobre namere neće pomoći u potrazi za pravednošću ako je tražimo na pogrešan način, i upravo ovome nas uči iskustvo Jevreja.
Da li se Zakon protivi Božjoj pravednosti
Šta ćemo onda reći? Da li se zakon protivi Božjoj pravednosti? Da li je Božja pravednost protiv zakona? Kako zakon može biti važan ukoliko me ne može učiniti pravednim? Kako zakon može biti neophodan ukoliko mi ne treba da bih bio pravedan?
Deset zapovesti su opisane kao slika Božjeg karaktera. Možda bi bilo ispravnije reći da su one izraz Božjeg karaktera. Drugim rečima, Deset zapovesti nam kažu kakav je Bog i one predstavljaju izraz Božije volje za ljude. Ali očigledno ukoliko Bog ovo želi za nas onda to mora biti izraz onoga što se nalazi u Njegovom srcu. Poštena osoba će donositi samo zakone za koje ona smatra da su pravedni i dobri. Evidentno je da zakon nikada ne može biti u suprotnosti sa Božjom pravednošću jer ako zakon istinski karakteriše Boga i predstavlja izraz Njegovog karaktera onda zaista predstavlja i izraz istinske pravednosti. Zbog toga nam Pavle kaže u Rimljanima 7:12: „Tako, dakle, Zakon je svet, i propis je svet i pravedan i dobar.“
Ali zapovesti nisu pravedne same po sebi. One ne donose i ne proizvode pravednost, one samo opisuju pravednost. Kada je Bog na planini Sinaj dao Mojsiju Deset zapovesti, pravednost se nije iznenada pojavila već je to samo bio izraz nečega što je uvek postojalo. Bog je pomoću Deset zapovesti samo opisao svoj karakter i pretočio ga u reči. Ako možemo da razumemo ovo onda ćemo moći da razumemo i šta je zakon. Razumećemo da su Deset zapovesti opis pravednosti. Možemo li pronaći pravdu u opisu? Ne!
Ukoliko želimo pravednost, moramo ići dalje od opisa. Mnogi hrišćani su zbunjeni po ovom pitanju. Oni gledaju u zakon koji je samo opis pravednosti i nastoje da pronađu pravednost u zakonu. Ali ako želimo pravednost mi moramo otići do izvora pravednosti, i postoji samo jedno takvo mesto u celom univerzumu. Razmotrimo jednu ilustraciju. Imam fotografiju svoje žene. Ako pogledate u fotografiju možete videti kakvu kosu ima, možete reći nešto o načinu na koji se smeje, možete videti boju njene kože i možete dobiti dosta informacija samo gledanjem u ovu fotografiju. Možda biste mogli da je izaberete u gomili ljudi samo zbog činjenice da ste pogledali u ovu fotografiju. Pretpostavimo da nosim ovu fotografiju svuda sa sobom i da je uvek ljubim i grlim. Pretpostavimo da je noću nosim sa sobom u krevet, da li će me to zadovoljiti? Naravno da ne! Osim ukoliko sam lud! Ova fotografija je samo opis i ona služi kao podsetnik. Ali ne može da me zadovolji. Da bih bio zadovoljan moram naći nešto što je stvarno. Na isti način, ako tražite pravednost, morate ići dalje od opisa koji se nalazi u zakonu, u suprotnom možete samo da postanete frustrirani.
Samo je Bog pravedan
Matej 19:16-17 veoma jasno ističe ovu istinu. Kaže: „A jedan čovek mu priđe i upita ga: Učitelju dobri, kakvo dobro da učinim da bih imao večni život? Zašto me zoveš dobrim? reče mu Isus. Samo jedan – Bog – je dobar. Ali, ako hoćeš da uđeš u život, drži uputstva.” Stih 17 kaže da je „samo Bog dobar.“ Ovo je apsolutna istina. Veoma je važno da verujemo u nju. Sam Isus je izgovara i potvrđuje. Pošto je to tako, šta sledi iz ove činjenice? Pa, sledi to da ukoliko bilo gde u univerzumu pronađemo osobu koja je dobra možemo znati da Bog živi u toj osobi. Gde god pronađemo nekog dobrog pronašli smo gde je Božji život. Kada ovo razumemo onda odmah znamo da u našoj potrazi za pravednošću treba promeniti naš fokus. Nije izazov za mene da proizvedem pravednost, jer kako mogu da proizvedem Božji život? Izazov za mene je da primim Božji život jer je samo Bog dobar. Dakle vidimo da je pravednost Osoba, i ta osoba je Bog. Ali pravednost je takođe i „ispravno postupanje“ jer Bog uvek čini ono što je ispravno. Ali, da li ćemo mi proizvesti Božji karakter onim što činimo? Da li ćemo proizvesti pravednost jednaku Božjoj svojim sopstvenim naporima? Ovo nije moguće! Samo Bog može biti Bog. Neka je slava Njegovom imenu.
Nameće se pitanje zašto Bog radi ono što je dobro? Zašto se On uvek povezuje sa činjenjem onoga što je najbolje za Njegova stvorenja u univerzumu? Da li zbog toga što je on poslušan pravilu? Da li zbog toga što mu je zapoveđeno da tako postupa? Malo je besmisleno misliti da Bog ne krade zato što Njegov zakon kaže „ne kradi.“ Činjenica je da Bogu nije potreban zakon da bi radio ono što je ispravno. On čini dobro jer je njegova priroda dobra. Zbog toga što je On takav i zbog toga što je dobar On ne može raditi ono što je pogrešno. Razmišljanje o onome što je pogrešno potpuno je u suprotnosti sa Njegovom prirodom. Tako da, ako je Bog dobar i Bog živi u nama, šta će biti posledica toga? Mi ćemo se takođe ponašati na način koji je dobar zato što Bog živi svojim dobrim i pravednim životom u nama.
Da li je ova ideja praktična. Da li je nekome moguće da živi u meni na takav način da se njegova priroda ispoljava u mom ponašanju? Da li je Njemu moguće da živi u meni na tako kompletan način da mi čak nisu potrebna nikakva pravila da me teraju da činim ono što je ispravno? Na ovo Biblija misli kada kaže da možemo imati Božju pravednost koja je bez zakona. Možemo biti učinjeni pravednima, primanjem Božje prirode, i to je pravednost koja je zasnovana na primanju samog života, umesto pravednosti koja zavisi od toga šta činimo, posmatrajući pravila ili odredbe koje postavlja zakon.
