Zakon i Isus

Jednom sam upitao mog pastora o Isusu i zašto kada čitam Bibliju vidim toliko toga u apostolskoj crkvi o Njemu, dok u našoj crkvi propovedamo Subotu više nego što propovedamo Isusa. Rekao mi je da sednem i objasnio mi da je u apostolsko vreme Isus bio „novi klinac na uglu“. Nije Ga puno ljudi znalo niti čulo o Njemu, pa su apostoli morali da ga uvedu u svet; ali danas, pošto mnogi znaju za Isusa nije im potrebno puno o tome govoriti. Ali, kao što zapovest kaže „Sećaj se dana Subotnog“, to znači da su ga mnogi zaboravili, i zbog toga mi propovedamo više Subotu danas. To je bilo njegovo objašnjenje.

Prava svrha Zakona

Kada se rodimo ne znamo ko smo, ne znamo kakvi smo, mi prosto živimo naše živote svakog dana ispunjavajući našu prirodu. Mi samo postajemo ono što jesmo. Bog je načinio jedan sistem da nam otkrije kakva smo mi bića. Ovaj sistem se naziva Deset zapovesti ili Zakon. Zakon je savršen opis pravednosti: „Tako, dakle, Zakon je svet, i zapovest sveta i pravedna i dobra.“ (Rimljanima 7:12)

Kada grešni čovek drži ovaj savršeni zakon, on mu otkriva njegovo stanje zato što je on suprotan od onoga što čovek jeste, „… jer preko Zakona dolazi spoznaja o grehu.“ (Rimljanima 3:20); „Jer ishod upravljanja po telu je smrt, a ishod upravljanja po duhu život i mir. Zato je telesan um neprijateljstvo Bogu, jer se ne pokorava Božjem Zakonu, niti zapravo može. Stoga, dakle, oni koji su u telu ne mogu ugoditi Bogu.“ (Rimljanima 8:6-8)

Svrha zakona je da nam stavi do znanja da smo grešnici i da imamo jedan ogroman problem. Ovaj problem nam je otkriven davanjem pravila koja treba da poštujemo a što je nemoguće sa našom palom prirodom, što čini da vidimo potrebu da nam je potreban Spasitelj. Ali umesto da tražimo Spasitelja, mi završavamo sa zakonom. Mi počinjemo da pokušavamo da držimo zakon kao da je zakon postao naš spasitelj. Evo zašto crkva adventista govori toliko puno o zakonu a tako malo o Isusu. Oni su promašili da vide da nas zakon vodi ka Hristu. „Tako nam je Zakon bio staratelj koji nas je vodio do Hrista…“ (Galatima 3:24)

Šokiran sam kako smo promašili najvažniju tačku, ali shvatam da je Isus imao isti problem sa ljudima kada je bio ovde. Siguran sam da ste čuli, čitali ili čak citirali ovaj stih: „Vi istražujte Pisma jer mislite da u njima imate večni život, a upravo ona svedoče o Meni.“ (Jovan 5:39)

Ovde Isus govori kako ljudi vole Pismo i svakog dana ga proučavaju, ali promaše da stignu do cilja Pisma: Isusa. U stvari, ono što je još začuđujuće je u stihu koji sledi: „A vi ne želite da dođete k Meni da biste imali život.“ (Jovan 5:40)

Ako smo iskreni, mnogi od nas nikada nisu videli ili čuli ovaj stih, a ipak je on glavna poenta onoga što smo čitali u 39. stihu – večni život nije u Pismu, on je u ličnosti Isusa! Spasenje nije u zakonu, ono je u Isusu.

Sila greha

Zar ne bi bilo sjajno da možemo da uništimo razlog zbog kojeg grešimo? Kakvi bi bili naši životi bez greha? Evo jednog kratkog, jednostavnog stiha, tako moćnog, a ipak mnogi propuštaju veliku vrednost njegovih reči: „Žalac smrti je greh, a sila greha je Zakon.“ (1. Korinćanima 15:56)

Šta ovaj stih kaže? Kada te greh ubode rezultat je smrt. „Plata za greh je smrt… „ Šta onda kaže drugi deo stiha, „sila greha je Zakon“? Pismo uči da kada nema zakona nema greha (Rimljanima 5:13) jer preko Zakona dolazi spoznaja o grehu. (Rimljanima 3:21)

Živeti život zasnovan na poslušnosti zakonu je živeti u prokletstvu i grešiti svim danima našeg života. „Ali“, ti kažeš, „zar zakon nije pravedan?“ Da, „znači držanje zakona će me učiniti pravednim, takođe!“ Ne! Poslušnost zakonu neće nikada doneti spasenje; da je moguće da donese spasenje nikada nam ne bi trebao Isus. Naravno da svi mi kažemo da nam je potreban Isus, ali to je zbog toga što nam je potreban da nam pomogne da držimo zapovesti tako da možemo biti dobri. Da postavim jedno pitanje: „Da li je Isus držao zapovesti da bi bio spašen ili je to bio život koji je bio u Njemu koji je činio da živi pravednim životom? Kako ćemo dovesti u sklad ono što Pismo kaže: „Svestan toga da Zakon nije namenjen pravedniku…“? (1. Timotiju 1:9)

Ako si pravedan onda zakon nije za tebe, a ostatak stiha govori da je zakon načinjen za grešnike svih vrsta. Zapazi da pre nego si pravedan potreban ti je zakon da ti pokaže tvoje stanje, ali posle shvataš svoje stanje da te zakon ne može učiniti pravednim. To nije njegova svrha. Potreban ti je novi život, pravedan život. Tada, i jedino tada možeš biti pravedan.

Oslobođen od greha

Velika sloboda koja postoji, postoji samo u Isusu. Slušaj slatku melodiju reči ovog stiha: „Stoga sada nikakva osuđenja nema za one koji su u Hristu Isusu, koji ne hode po telu, već po Duhu.“ (Rimljanima 8:1)

Svi koji su u Hristu oslobođeni su SVAKE osude zato što sada postoji iskustvo koje razultira u drugačijem životu. „Jer zakon Duha života u Hristu Isusu oslobodio vas je zakona greha i smrti.“ (stih 2)

Postoje dva osnovna principa koji deluju u svakoj osobi koja živi na ovom svetu, što ovaj stih naziva ZAKONOM. Postoji zakon greha i smrti koji je prirodan život svake individue koja je jednom rođena, i postoji zakon Duha života koji je u Hristu Isusu. Ovaj zakon Duha života u Hristu Isusu ukida i poništava drugi zakon koji proizvodi smrt putem greha. Zakon ne može da proizvede život, ali: „Budući da je Zakon bio nemoćan, jer je zbog tela bio slab, Bog je, poslavši svog Sina u obličju grešnog tela, za greh osudio greh u telu, da bi se pravedni zahtevi Zakona ispunili na nama koji ne hodimo po telu, nego po Duhu.“ (Rimljanima 8:3-4)  

Ovo je završeno delo! Greh je osuđen (proglašen nedelotvornim) u telu svakog hrišćanina. Hrišćanin nije više telesno biće već duhovno biće sa novom duhovnom prirodom u Hristu Isusu. Pravednost Božja je pravednost svakog hrišćanina. Greh je okončan i samo pravednost postoji. „Ko je god rođen od Boga, ne čini greh, jer Božje seme ostaje u njemu, i on ne može da čini greh, jer je rođen od Boga.“ (1. Jovanova 3:9)