Ja sam otvoreni kritičar držanja praznika. Neki koji ne drže praznike uznemireni su zbog činjenice da često govorim protiv praznika.
Mnogi misle da nije ništa strašno ako ljudi žele da obeležavaju praznike iz Mojsijevog zakona, dok god to ne pokušavaju da nametnu drugima. Ne slažem se sa tim.
Ne pokušavam da forsiram ljude da se poklone pred mojim mišljenjem, ali dok god vidim nešto za šta verujem da nanosi štetu razumevanju jevanđelja, iskoristiću svoje pravo da govorim o tome i da izložim opasnosti koje od toga prete.
Evo nekih razloga zašto smatram da je svetkovanje praznika suprotstavlja jevanđelju Isusa Hrista:
- Niko ne obeležava praznike iz bilo kog drugog razloga osim što zakon to zahteva. To je jedini razlog zbog kojeg su odabrani datumi za obeležavanje tih praznika. To se zasniva na onome što zakon uči. Svi ljudi koji obeležavaju praznike, a koje ja znam, brane ovu praksu na osnovu zahteva zakona.
- Oni koji svetkuju praznike formiraju vezu sa Mojsijevim zakonom. Povratak Mojsiju vrši štetan uticaj na hrišćansku crkvu i navodi vernike da se vraćaju na religiju obreda i ceremonija. Kao što bi žrtvovanje jagnjeta predstavljalo prećutno odbacivanje Hristove žrtve, isto je i sa praktikovanjem bilo koje druge tipske službe koja predstavlja Hristovo delo.
- Svetkovanje praznika postavlja tu osobu pod logičnu obavezu da drži ostatak zakona (Galatima 5:3).
- Ne postoji razlika u načelu između držanja praznika i životinjskih žrtvi. Ako jedno može biti prihvatljivo za hrišćanina, onda može i drugo.
- U ranoj crkvi jevrejski vernici su nastavili da praktikuju obrede zakona, uključujući i praznike. Pavle je u poslanici to dopuštao jevrejskim vernicima, ali se snažno protivio tome kada se bavio vernicima iz neznaboštva.
- Jevreji su imali kulturne i nacionalne razloge za praktikovanje zakona, nisu bili u pitanju samo religijski razlozi, zato je Pavle bio tolerantan prema jevrejskim vernicima koji su i dalje praktikovali ove ceremonije (uključujući i žrtvovanje životinja).
- Sve u zakonu je predstavljalo Božje carstvo. Kada pažljivo ispitamo zakon, sve je predstavljalo tip, i ukazivalo na uzvišeniju realnost. Kada je Isus došao, došao je i trenutak da se tipski sistem zameni realnošću. Nije trebalo da neke stvari ostanu a neke da se zamene – celokupan sistem je trebalo da se zameni drugim sistemom.
Evo primera za to:
- Fizički Izrael je bio zamenjen duhovnim Izraelom.
- Fizički Jerusalim je bio zamenjen nebeskim Jerusalimom.
- Obredi i ceremonije su bili zamenjeni stvarnim događajima iz Hristovog života.
- Praznici su bili zamenjeni ključnim događajima u Hristovoj službi.
- Deset zapovesti zapisane na kamenu, zamenjene su Hristovim karakterom implantiranim u srce (slovo naspram Duha).
U Izraelu i u sistemu koji je upravljao Izraelom, Bog je načinio model istinskog Božjeg carstva koje je Hrist trebalo da uspostavi. Jedno je bilo model, drugo je bilo realnost. Kada je Hrist došao, došao je i trenutak da model bude zamenjen realnošću. Stoga, ni jedan deo modela ne ostaje na snazi i održavanje veze sa modelom u doba realnosti predstavlja korak unazad.
Osnovna zabluda koja stvara konfuziju u pogledu Starog i Novog saveza je ta, da nam je sve što je Isus došao da nam učini dostupnim, već bilo dostupno tokom staro-saveznog doba. To čini Isusovo utelovljenje gotovo nevažnim i svakako sugeriše da se novo-savezni sistem ne može suštinski razlikovati od staro-saveznog, i da su razlike samo površne.
Za više informacija pogledati knjigu Da li danas treba svetkovati biblijske praznike?
