Manchester, Jamaica
www.restorationministry.com
vidclay@gmail.com

Zašto Stari savez (zavjet)? (1)

Popularna definicija saveza je da uključuje dve strane, od kojih je svaka saglasna da će uraditi određene stvari obezbeđujući da druga strana ispuni svoj deo pogodbe. Ali u Bibliji to nije uvek ono što se podrazumeva pod savezom. Jedan od primera onoga na šta mislim je savez koji je Bog učinio sa svetom, nakon potopa, za vreme Nojevog života. Nakon potopa, Bog je rekao:

„Svoju dugu stavljam u oblak, i ona će služiti kao znak saveza između mene i zemlje.  I kad god navučem oblak nad zemlju, tada će se u oblaku pojaviti duga.  Ja ću se setiti saveza između mene i vas i svih živih duša svake vrste. I nikada više od voda neće nastati potop da uništi sva stvorenja.“ (1.Mojsijeva 9:13-15)

Zapazite da, iako su dve strane bile uključene u ovaj savez, Bog i svako živo biće na zemlji, uslovi saveza odnosili su se samo na jednu stranu. To je bilo obećanje šta će Bog uraditi, a oni koji su imali korist od tog obećanja nisu morali apsolutno ništa da urade. Polagali su pravo na to obećanje ma šta uradili. Tako da je to bio sporazum koji je Bog učinio sa samim sobom. To je zapravo bilo obećanje, ali Biblija ukazuje na to kao na savez. Vrlo je važno da ovo razumemo, jer ukoliko ne budemo razumeli ovaj koncept saveza naš pojam o Novom savezu ili zavjetu će vrlo verovatno biti pogrešan.

 

Šta je Novi savez (zavjet)?

U Ezekijel 36:25-27 i Jevrejima 8:10-11 Bog objašnjava uslove novog saveza.

„Poškropiću vas čistom vodom i bićete čisti. Očistiću vas od svih vaših nečistota i od svih vaših odvratnih idola. Daću vam novo srce i u vas ću nov duh staviti. Izvadiću iz vašeg tela kameno srce i daću vam mesno srce. Staviću u vas svoj Duh, pa ćete živeti po mojim propisima i držaćete se mojih zakona i izvršavaćete ih.“

„Jer ovo je savez koji ću sklopiti s Izraelovim domom posle tih dana, kaže Gospod. Svoje zakone staviću u njihov um i upisaću ih u njihova srca. Biću njihov Bog, i oni će biti moj narod. I niko više neće učiti svog bližnjeg i svog brata, govoreći: Upoznaj Gospoda! Jer će me svi oni poznavati, od najmanjeg do najvećeg.“

Ljudi nikada nisu primili spasenje na bilo koji drugi način osim novorođenjem (Jovan 3:3) i primanjem novog života kroz dodeljivanje Hristovog Duha. Zbog ovoga je za Isusa rečeno da je „jagnje zaklano od postanka sveta.“ (Otkrivenje 13:8).

Naziv Novi savez (zavjet) zaista ima veze sa novom prirodom. Bog je obećao da će dodeliti novu prirodu ili novi život svom narodu i to je osnova Novog saveza. Niko nikada nije bio spasen bez tog iskustva! Iako Novi savez nije bio potvrđen i ispunjen dok Isus nije došao, obećanje Novog saveza je bilo prisutno od samog početka kada je prvi čovek pao, i kroz ovo obećanje su ljudi verom ulazili u spasonosnu zajednicu sa Bogom.

 

Večni savez

Umesto da kažemo Novi savez možda bi bilo korektnije da kažemo „Večni savez“, kako bi se ukazalo na način na koji Bog spasava čoveka. Novi savez je zaista utvrđivanje Večnog saveza. Večni savez je jedini način kojim Bog spasava ljude i drugi način spasenja nikada nije ni postojao. U ovom savezu Bog kaže: „Staviću svoj život u tebe, staviću svoj duh i svoj zakon u tebe, zbog toga ćeš hoditi mojim putevima i više se neću sećati tvog greha i bezakonja.“ To je Novi savez.

U Novom savezu Bog je taj koji radi sve što treba da se uradi. Čovekov deo posla je da veruje da je Bog to sve uradio i da prihvati da je sve to istina. Jedini uslov koji je potreban da bi čovek iskusio i doživeo Novi savez je da veruje u Božje obećanje.

Dok čitamo Bibliju jasno je da su mnogi verni muškarci i žene iz drevnih vremena imali ograničenije shvatanje Božje prirode, Božjeg karaktera i Božjih načina postupanja, nego što mi imamo sada. Ali zbog toga smo i spaseni samo verom. Ako bi spasenje zavisilo od razumevanja zakona, od posedovanja preciznog znanja ili doktrina, onda mnogi ljudi ne bi bili spaseni. Ali Novi savez je u potpunosti zasnovan na veri u Božje obećanje. Ne postoje drugi uslovi. Rava, bludnica, je u neznanju izgovorila laž kako bi demonstrirala svoju veru. Delo je bilo pogrešno, ali su motivi bili ispravni. Upravljala se iskrenom verom koja ju je dovela do toga da se potčini Bogu Izraela iako je lagala u ime Boga koji nikada ne laže. Ali ona je spasena jer spasenje nije zasnovano na poznavanju zakona. Ona nije ispravno razumevala zakon, ali je njena vera bila u Bogu, i kroz Boga, u Hristu. Na osnovu svoje vere ona je postala sudeonik Večnog saveza.

Večni savez je jedini način na koji Bog može opravdano i ravnopravno spasiti ljude iz svih kultura i starosnog doba, jer nije zasnovan na tome koliko osoba zna. Ako je osoba živela pre hiljadu godina njeno znanje o Bogu se vrlo verovatno razlikovalo od našeg, naročito ako nikada nije imala Bibliju. Ali svako može imati neku vrstu iskustva gde može pronaći veru u Boga, i ovo je jedino što se zahteva pod Večnim savezom. Sada možemo razumeti zašto je Bog omogućio da se spasenje prima na osnovu vere a ne na osnovu dela i znanja.

 

Temelj Starog saveza

Sada dolazimo do pitanja: šta je Stari savez? Na Stari savez se ukazuje na nekoliko načina u Bibliji, ali je vrlo važno da prepoznamo da je jedan od termina koji upućuju na Stari savez, „zakon“, ili „zakon i proroci.“ Opšte govoreći, čitav sistem bogosluženja i upravljanja koji je postojao od Mojsija do Hrista nazvan je „Stari savez“, ili „zakon.“ (Galatima 4:24-25; Jeremija 31:32). Kada vidimo reč „zakon“ treba da prepoznamo da Pavle govori o Starom savezu, o čitavom tom sistemu sa svojim pravilima, bogosluženjem, ilustracijama, učenjima, načinu života i ljudima.

U 2. Mojsijevoj 19 pronalazimo početak Starog saveza i ovde stičemo razumevanje načela na kojima je savez zasnovan. Bog je ovaj savez predstavio Mojsiju sledećim rečima:

A sada, ako budete dobro slušali moj glas i držali se mog saveza, bićete moje blago između svih drugih naroda, jer je sva zemlja moja. I bićete mi carsko sveštenstvo i sveti narod. To su reči koje treba da kažeš Izraelovim sinovima.” (2.Mojsijeva 19:5-6)

„Posle toga ceo narod je jednoglasno odgovorio: Sve što je Gospod rekao spremni smo da činimo. Mojsije je te reči naroda odmah preneo Gospodu.“ (2. Mojsijeva 19:8)

Ovaj savez nije bio kao savez koji je Bog učinio sa zemljom u Nojevo vreme i nije bio kao Večni savez koji je bio strogo zasnovan na Božjem obećanju bez ikakvih zahteva prema ljudima, osim da veruju. Stari savez zahtevao je od ljudi da urade nešto pre nego što prime nagradu. U Starom savezu Bog je obećao da će Izrael postati njegovo naročito blago iznad svih ljudi i da će postati carsko sveštenstvo; ali postojali su uslovi. Morali su da slušaju Njegov glas i da se drže Njegovog saveza i pod tim uslovima On bi ih učinio svojim naročitim blagom, iznad svih ljudi.

Postavlja se pitanje: da li je Bog očekivao od njih da prvo budu poslušni Njegovim zapovestima pre nego što ih blagoslovi? Da li čovek mora da bude poslušan pre nego što ga Bog blagoslovi? Odgovor mora da bude – ne. Čovek ne može da čini dobro kako bi bio prihvaćen od Boga. To je nemoguće. Čovek jedino može prvo da bude prihvaćen od Boga kako bi mogao da čini dobro, ali ne može prvo činiti dobro kako bi bio prihvaćen. Ako bi to Bog zaista zahtevao od ljudi kako bi mogao da ih spase, onda nijedna osoba ne bi mogla da bude spasena.

A ipak postoje uslovi u Starom savezu. Prvo pominjanje ovog saveza pronalazimo u 2. Mojsijevoj 19:6-8 i uslovi su veoma jasni. Od samog početka Bog zahteva poslušnost i postavlja uslove. On kaže, „ako uradite to i to… ovo će biti vaša nagrada.“ To je bio savez koji je počeo sa zahtevom da ljudi urade nešto. Oni su morali da budu poslušni; oni su morali da drže zakon. Jasno je da je Bog uspostavio ovaj savez i naravno, odmah se javlja pitanje, „Zašto je On to uradio? Ako je Večni savez već postojao i ako je to bio jedini način spasenja zašto je onda Bog uspostavio nešto što nije moglo da spasi i što nisu mogli da ispune oni koji su obećali da hoće? Zašto jednostavno nije istakao večno jevanđelje i vodio ljude u tom smeru?“ Biblija nam daje nekoliko razloga za to.

 

Razlozi za postojanje Starog saveza

Svrha zakona je bila:

  1. Da razotkrije zlo, da osposobi ljude da razlikuju dobro i zlo. (Rimljanima 7:7.13)
  2. Da pomogne čoveku da uvidi svoju nesposobnost. (Rimljanima 7:21-23)
  3. Da pomogne čoveku da postane svestan svoje potrebe. (Rimljanima 7:18. 24)
  4. Da pomogne čoveku da postane svestan da je grešnik. (Rimljanima 5:20)
  5. Da promoviše fizičke i privremene pogodnosti.
  6. Da obuzda širenje bezakonja. (Galatima 3:19)
  7. Da ilustruje nebesku realnost. (Jevrejima 9:23)
  8. Da ilustruje buduće događaje. (Kološanima 2:16,17)
  9. Da dovede ljude Hristu (Novom savezu) (Galatima 3:24)

Poslednji tekst u listi govori nam da je zakon bio predviđen da nam bude staratelj i ovo može da sumira sve ostale Božje namere u vezi sa zakonom. Svrha Starog saveza ili zakona bila je da vodi ljude Hristu. U Božjim planovima sve ima svoje odgovarajuće mesto i sve se odvija korak po korak u ispunjavanju Božjih konačnih namera. Bog želi da ljudi dođu Hristu, ali ljudi prvo treba da prepoznaju svoju potrebu. I šta Bog radi u svojoj mudrosti? On postavlja sistem koji je u obavezi da ih pusti da prepoznaju svoju potrebu, jer je to apsolutno neophodno pre nego što dođu do sledeće faze.

 

Načinjen za nepravedne

Sada, kao što smo videli, Novi savez je uvek bio osnova spasenja. Ali razmotrimo važno pitanje: Ko su jedini ljudi koji mogu da iskuse Novi savez? Naravno, odgovor je istinski Božji narod! Oni su jedini koji imaju Božji Duh u sebi i to im omogućava da hodaju Božjim putevima. Sa druge strane, ko su oni koje zakon vodi Hristu? Naravno, odgovor je – oni koji nisu Božji narod. Ako sledimo ovaj način rezonovanja možemo jasno videti da Stari savez nije za istinski Božji narod. Stari savez je za one koji nisu Božji narod (1.Timoteju 1:9).

Kada shvatimo da je Večni savez ili Novi savez uvek postojao, onda nam drugo pitanje dolazi na um:  Ako je Stari savez Božji način da dovede ljude Hristu, može se zaključiti da je Stari savez uvek postojao zajedno sa Novim savezom. Ako je Novi savez postojao od samog početka onda je takođe od početka morao postojati i način da ljudi budu dovedeni Hristu. U tom smislu, ova dva saveza nisu ograničena na samo određena vremenska razdoblja, već su takođe povezana sa dva različita iskustva. Prvo iskustvo je iskustvo osobe koje je van Hrista, dok je drugo, iskustvo osobe koja je u Hristu. Jasno je da su oba iskustva uvek bila prisutna kroz sve vekove.

Onda se postavlja pitanje: Zašto je Bog izabrao grupu ljudi (Izraelce) i kao grupu ljudi postavio ih pod sistem Starog saveza, kada on zapravo označava iskustvo van Hrista? Sama činjenica da su oni kao grupa bili pod Starim savezom znači da su oni kao grupa bili van Hrista.

 

Ne za Božji narod

Kada osoba postane Božje dete to znači da ta osoba sudeluje u Hristovom Duhu (Rimljanima 8:9). Da li su Izraelci kao nacija bili Božja deca? Da li su oni kao nacija u stvarnosti bili „nanovo rođeni“? Činjenica je da oni nikada nisu bili Božji narod u pravom smislu!

Tako da šta god je Bog dao Izraelu kao naciji, koji god savez učinio sa Izraelom, to nije bilo na osnovu toga što su oni istinski bili njegov narod. Božji narod ima večni život. Da li su Izraelci kao nacija imali večni život? Ne! I Bog im nikada nije obećao večni život. Ako istražimo Stari savez videćemo da im Bog nikada nije obećao večni život. On im nikada nije obećao večni život zbog toga što se Stari savez ne bavi stvarima od večnog značaja. Stari savez se bavi samo pogodnostima u ovom privremenom svetu.

Kada je Pavle rekao, „mi smo robovali načelima ovoga sveta (Galatima 4:3),“ bio je zaista u pravu, jer je Stari savez mogao samo da se bavi tim stvarima: ovim svetom i pogodnostima u ovom svetu. Ako su ljudi sprovodili određenu vrstu ponašanja Bog bi im dao određene pogodnosti, ali samo privremene pogodnosti. Novi savez donosi večne pogodnosti. Tako da, kada je Bog učinio savez sa izraelskim narodom, to nije bilo zbog toga što će primiti večni život. Nećete pronaći da je Bog obećao Izraelcima večni život bilo gde u savezu koji je Bog učinio sa njima, jer ono što je Bog postavio nije bilo spasenje. Stari savez nije mogao da donese spasenje već je samo bio simbol spasenja.

Da li je bilo kome od tih Izraelaca bilo moguće da zadobije istinsko spasenje? Naravno da je bilo moguće! Svako od tih Izraelaca mogao se uhvatiti za spasenje koje je trebalo doći u Isusu Hristu. Oni su se mogli uhvatiti verom za obećanje, ali to nije imalo nikakve veze sa sistemom koji je postavljen jer ih je Bog postavio pod načelo, „budi poslušan i živi.“ Njegovo obećanje je bilo „Poštujte svog oca i svoju majku, da vam se produže da ni na zemlji, koju vam daje Gospod vaš Bog; odvešću vas u zemlju u kojoj teku med i mleko.“

To je ono što im je bilo obećano! Nikada im nije bio obećan večni život na osnovu poslušnosti. Bog im je obećao samo privremene pogodnosti, jer jedino na osnovu čega se prima večni život i večne pogodnosti je vera i to nije osnova Starog saveza. Kao što nam Pavle kaže, zakon nije od vere nego od „dela.“ (Galatima 3:12)

Nastavak

image_pdfimage_print