Učenje o dva Adama predstavlja veliki ključ za razumevanje pravednosti verom. Ovo učenje otkriva činjenicu da se istinsko hrišćanstvo zasniva na „nasleđivanju.“
Dakle, vi se pitate šta mi nasleđujemo? Mi nasleđujemo dve stvari od svakog Adama. Nasleđujemo:
- Status
- Prirodu
Od prvog Adama svi ljudi su nasledili status razdvojenosti i otuđenosti od Boga, kao i izopačenu, telesnu i sebičnu prirodu. (zapazite da mi ne nasleđujemo krivicu, krivica nije prenosiva)
Od drugog Adama, Isusa Hrista, oni koji se ponovo rode, nasleđuju status pomirenosti sa Bogom, zajednicu sa Njim, i duhovnu prirodu, čistu, nesebičnu i punu ljubavi.
Ovo je u suštini ono o čemu se radi u pogledu spasenja. Primamo novi STATUS, novi odnos sa Bogom, i primamo novu PRIRODU, novi život sa drugačijim pobudama, željama, stavovima.
Novi STATUS i novu PRIRODU primamo kada se ponovo rodimo i ovo novorođenje se dešava kada primimo Svetog Duha koga nam Bog daje kada primimo Hrista verom, kao Gospoda i Cara u našim životima.
Prema mišljenju većine hrišćana, spasenje ima veze sa razvojem karaktera umesto sa nasleđivanjem prirode. Zapravo, oni tvrde da se naša priroda nikada ne menja sve dok Hrist ne dođe i naša tela se ne transformišu. Ovo je velika zabluda i zasniva se na nepoznavanju činjenice da mi posedujemo i fizičku i duhovnu prirodu. Istina je da se fizička priroda neće menjati do Hristovog dolaska, ali duhovna priroda se mora promeniti sada, ili u suprotnom, nećemo moći da budemo spaseni.
Postoji promena prirode koja se događa istog trenutka prilikom novog rođenja Svetim Duhom, ali mnoga braća poriču ovo i umesto toga smatraju da nam je dat nalog da „razvijamo karakter“. Priroda ostaje nepromenjena, ali mi moramo raditi na našim karakterima, i u suštini, taj razvoj karaktera postaje osnova za spasenje. Spasenje se tako smatra, jednostavno, „pravnim statusom“, umesto živim iskustvom preobraćenja. Nakon primanja pravnog statusa, dolazi proces stvaranja spasenja kroz naporan rada na „razvoju karaktera“.
Naravno, razvoj karaktera ima svoje mesto, to je proces u kome mi rastemo u Hristu i postajemo sve više nalik Njemu, ali da li razvoj karaktera predstavlja osnovu spasenja ili je rođenje ono što određuje našu sudbinu? Da li se ovde radi o naporu ili o identitetu?
Mnogi adventisti se više fokusiraju na razvoj karaktera, nego na sticanje prirode nasleđivanjem. Stoga je u adventizmu u velikoj meri prisutan nedostatak novog rođenja. Naglasak je na razvoju karaktera. Krajnji rezultat je legalizam, fokus na sopstvena dela, umesto na posedovanju Hrista.
