Toowoomba, Australia
www.revelation1412.org
Imad@revelation1412.org

Znate li šta je Trojstvo?

Kada sam prvi put čuo istinu o Ocu i Njegovom Sinu nisam shvatao  važnost te istine, zato što nisam video razliku između Trojstva i onoga što su me učili.

Od kako sam se krstio verovao sam u Trojstvo. Međutim, nikada zapravo nisam shvatao šta je bilo Trojstvo. Svo vreme sam mislio da je Trojstvo reč koju upotrebljavamo kada želimo da ukažemo na Boga Oca, Njegovog Sina Isusa i njihovog duha, Svetog Duha. Naivno, mislio sam da svi hrišćani razumeju Trojstvo kao što sam ja razumeo.

Međutim, pošto sam se suočio sa ovim nesporazumom, morao sam shvatiti šta je Trojstvo kako bih se mogao suprotstaviti onome što sam slušao. Kako sam mogao da odredim da li je Trojstvo bilo istina ili laž, ako ga nisam razumeo? Štaviše, kako bi se stvari još više zakomplikovale, što sam sa više ljudi pričao u svojoj crkvi, bilo da su  članovi, pastori, starešine ili teolozi, to su objašnjenja koja sam dobijao bila sve različitija.

Zato sam mislio da bi bilo korisno za čitaoca da zna tačno šta predstavlja doktrina o Trojstvu pre nego što pogleda u biblijski dokaz. Kada Trinitarci kažu, „Jedan Bog,“ „Božji Sin,“ „Božji Duh“ i „Trojstvo,“ na šta tačno misle?

Pojednostavljenim jezikom, doktrina o Trojstvu je, jedan Bog koji je sačinjen od tri božanske ličnosti. Šta to znači? Pa evo šta kaže Atanasijev Kredo:

„Ali ovo je katolička (univerzalna) vera: da obožavamo jednog Boga u Trojstvu i Trojstvo u jedinstvu; Niti odbacivanjem ličnosti; niti razdvajanjem suštine. Jer postoji jedna ličnost Otac; druga ličnost Sin; i treća ličnost Sveti Duh. Ali Božanstvo Oca, Sina i Svetoga Duha je jedno: slava podjednaka, veličanstvo podjednako večno. Otac nije Stvoren, Sin nije stvoren i Sveti Duh nije stvoren. Otac nedokučiv (neshvatljiv), Sin nedokučiv, Sveti Duh nedokučiv. Otac večan, Sin večan i Sveti Duh večan. A ipak oni nisu tri večna, već jedan večan. Takođe ne postoje ni tri nestvorena, ni tri nedokučiva, već jedan nestvoren i jedan nedokučiv. Isto tako, Otac je Svemoćan, Sin je Svemoćan i Sveti Duh je Svemoćan. A ipak ne postoje tri Svemoćna, već jedan Svemoćni. Tako je Otac Bog, Sin je Bog i Sveti Duh je Bog. A ipak ne postoje tri Boga, već jedan Bog. Isto tako, Otac je Gospod, Sin je Gospod, Sveti Duh je Gospod. A ipak nisu tri Gospoda, već jedan Gospod. Jer kao što nas hrišćanska vernost primorava da priznamo svaku ličnost pojedinačno za Gospoda, tako nam katolička religija brani da kažemo da postoje tri Boga  ili tri Gospoda. Otac nije ni stvoren, ni rođen. Sin je od Oca samo, ne stvoren, već rođen. Sveti Duh je od Oca i od Sina. Ni stvoren, ni rođen, već proističe. Tako da postoji jedan Otac, a ne tri Oca; jedan Sin, a ne tri Sina; jedan Sveti Duh, a ne tri Sveta Duha. I u ovom Trojstvu, niko nije pre ili posle ovog dugog: niko nije veći ili manji od ovog drugog. Ali sve tri ličnosti su zajedno od večnosti, i ravnopravne. Dakle, sve u svemu, kao što je već pomenuto, Jedinstvo u Trojstvu i Trojstvo u Jedinstvu trba obožavati. Stoga, oni koji žele da budu spašeni, moraju razmišljati o Trojstvu. (The Athanasian Creed as quoted in Philip Schaff’s History of the Christian Church, Volume 3, Section 132, page 690-693)

Komplikovano? Da, veoma!

Postoji mnogo informacija u gore navedenom kredu, da biste mogli utrošiti dosta vremena na analiziranje i proučavanje i bez sumnje, tu ima mnogo istine. Međutim, sitne fraze su dovoljne da zatruju celu stvar. Naglasiću neke od njih: „Jer postoji jedna ličnost Otac; druga ličnost Sin; i treća ličnost Sveti Duh.

Ali Božanstvo Oca, Sina i Svetoga Duha je jedno: slava podjednaka, veličanstvo podjednako večno.“

Ovde se kaže da postoje tri ličnosti (Otac, Sin i Sveti Duh). Ove tri ličnosti poseduju isto Božanstvo.

„Tako je Otac Bog, Sin je Bog i Sveti Duh je Bog. A ipak ne postoje tri Boga, već jedan Bog.“

Otac, Sin i Sveti Duh su pojedinačno Bog, po svom sopstvenom pravu, a ipak njih trojica čine jednog Boga.

„I u ovom Trojstvu, niko nije pre ili posle ovog dugog: niko nije veći ili manji od ovog drugog. Ali sve tri ličnosti su zajedno od večnosti, i ravnopravne.“

Otac nije pre Sina, i tako dalje. Svi su podjednako večni.

„Sin je od Oca samo, ne stvoren, već rođen.“

Ovde postaje malo komplikovano i misteriozno.

Ranije smo čitali da „nijedan nije pre ili posle ovog drugog… zajedno su večni.“ A ipak, u istom kredu čitamo da je Isus „rođen.“ Ovo zvuči kontradiktorno. Ovo se objašnjava izjavom da je Isus rođen u večnosti: „Jedinorođeni Božji Sin, rođen u večnosti od Oca, svetlo od svetlosti, istiniti Bog od Boga istinitog, jednosuštan sa Ocem.“ (Nikejski simbol vere)

Učenje o „rođenju u večnosti“ se povremeno naziva „večno stvaranje Sina.“ Evo kako teolog Luis Berhof to objašnjava: „To je večan i neophodan čin prve ličnosti u Trojstvu, gde je On unutar božanskog bića, temelj za drugu pojedinačnu suštinu kao što je Njegova, i daje ovoj drugoj ličnosti čitavu božansku suštinu, bez ikakve podele i otuđenja.“(Berkhof on the Eternal Gen­eration of the Son Louis Berkhof, Systematic Theology, Pg. 94)

Ne želim da se ukopavamo u ove misteriozne definicije, ali zarad pojašnjenja, podeliću svoje mišljenje u vezi svega ovoga na osnovu istraživanja koje sam sprovodio.

Večno stvaranje Sina znači, da je prva ličnost Trojstva, Otac, večno i neprestano rađao drugu ličnost Trojstva, Božjeg Sina, a da pri tome nije proizveo dva Boga. Izraz „večno“ uklanja sa odnosa Otac-Sin, bilo kakva vremenska i prostorna ograničenja; nije bilo početka niti će biti kraja stvaranju Sina od Oca. Izraz „neophodan“ uklanja bilo kakvu zavisnost između Oca i Sina u pogledu njihovog postojanja; Sin mora biti stvoren od Oca, i Otac mora stvoriti Sina. Tako je to moralo biti. Mi to ne možemo u potpunosti razumeti, zato što je to tajna za ljudski um.

Govoreći o ovome, želim da ukažem na to da je krajnji rezultat, filozofski i misteriozni argument u prilog održanja teorije da su Otac, Sin i Sveti Duh, podjednako večni, kao što piše u Atanasijevom kredu. Prema tome, odnos Oca i Sina nije realan odnos. To ne mogu biti stvarni Otac i Sin, zato što su oni podjednako večni. Otac nije bio pre Sina, niti je postojanje Sina zavisno od Oca. Da, argument koristi neku ispravnu terminologiju, ali teologija iza ove promene je destruktivna, lažna, i pogrešna.

Moram priznati da je doktrina o večnom stvaranju misteriozna i nedokučiva kakva jeste, najbliža biblijskoj istini. Međutim, ne pridržavaju se svi Trinitarci ovog učenja o večnom stvaranju. Neki, naročito protestanti, uvideli su nedostatak logičkog i biblijskog dokaza i usvojili su druga verovanja:

  1. Neki veruju da je Druga Ličnost Trojstva postala Božji Sin, prilikom utelovljenja. Odnosno tvrde da On nije bio Božji Sin pre utelovljenja. Evo nekih primera:

Dake-ova Referentna Biblija sa komentarima, u komentaru na stih iz Dela 13:33, snažno odbacuje doktrinu o večnom Sinaštvu (večnom stvaranju Sina), izjavom:

„Kako Bog, ličnost koju sada znamo kao Isusa Hrista, nije imao početak, nije bio rođen, nije bio sin i nije došao u postojanje… ali kao čovek i kao Božji Sin, On nije bio večan, On je imao početak, On je bio rođen, u isto vreme kada je Marija imala Sina. Stoga je doktrina o večnom sinaštvu Isusa Hrista nerazumna i biblijski neosnovana i kontradiktorna sama sebi.“ [Finis Jennings Dake, Dake’s Annotated Reference Bible (Lawrenceville, GA: Dake Bible Sales, 1963) 139 (N.T.).]

Dr Valter Martin, poznati teolog i autor knjige o kultovima, takođe je odbacio doktrinu o večnom Sinaštvu:

„Pismo nigde ne naziva Isusa večnim Božjim Sinom, i On nikada nije bio nazvan sinom pre utelovljenja, osim u proročkim pasusima Starog Zaveta. Izraz „Sin,“ sam po sebi je funkcionalan izraz, kao što je i izraz „Otac,“ i nema značenje odvojeno od vremena… Mnoge jeresi koje su se uhvatile za konfuziju koju je stvorila nelogična teorija Rimokatoličke teologije o  „večnom Sinaštvu“ ili „večnom stvaranju“ prenete su i u neke aspekte protestantske teologije. Konačno; ne može postojati bilo šta kao što je večno Sinaštvo… Reč „Sin,“ definitivno ukazuje na inferiornost,“ [Walter Martin, The Kingdom of the Cults [Minneapolis: Bethany House, 1985) 117-118.]

Napomena: Kao što možete pročitati, gore navedeni autori i mnogi drugi nisu samo odbacili teoriju o „večnom stvaranju,“ kao što sam to ja učinio, već su otišli i korak dalje, negirajući to da je Isus bio Sin  pre utelovljenja.

  1. Drugi veruju da je Druga Ličnost Trojstva bila Božji Sin od večnosti, ali dodaju da bi odnos Otac-Sin trebalo shvatiti metaforički, a ne doslovno. Evo nekih primera:

„Četvrto, ljudsko dete dolazi od svojih roditelja kroz prirodno rođenje.  Međutim, u slučaju Božanstva, Sin je proistekao od Oca, ne kao nešto božansko, ili kroz prirodno rađanje, već da bi obavio delo stvaranja i otkupljenja (Jovan 8:42; 16:28). Ne postoji biblijska podrška za večno stvaranje Sina od Oca. Sin je došao od Boga, ali ga Bog nije stvorio. Peto, slika otac-sin, ne može se doslovno primeniti na odnos Otac-Sin unutar Božanstva. Sin nije prirodni, doslovni Očev sin. Prirodno dete ima svoj početak, dok je unutar Božanstva, Sin večan. Reč „Sin,“ ima metaforičko značenje kada se primeni na Božanstvo. Ta reč nosi ideju o različitosti ličnosti unutar Božanstva i ravnopravnosti njihovih priroda u kontekstu večnog odnosa ljubavi.“ (Adventist World, November 2015 (What does the Bible mean when it refers to Jesus as “the Son of God))

„Odnos Otac-Sin u Božanstvu bi trebalo shvatiti metaforički, a ne doslovno.“ (Max Hatton, Understanding the Trinity, p. 97)

Ono što je zajedničko svim ovim varijacijama doktrine o Trojstvu je neprestano negiranje stvarnog odnosa Otac-Sin.

Sljedeći nastavak

image_pdfimage_print
27 Februara 2018
Kategorije: Blog, Istina o Bogu